U narednim objavama naša advokatska kancelarija baviće se analizom krivičnog postupka iz ugla okrivljenog.
Baziraćemo se prvenstveno na procesna prava okrivljenog, kao i na potencijalne načine i realne mogućnosti za ostvarivanje tih prava.
Tekstovi će biti što manje opterećeni zakonskim propisima i nepotrebnim ponavljanjima, jer shvrha krivičnog postupka ne sme biti mudrovanje i teoretisanje, kao ni pisanje doktorskih disertacija.
U krivičnom postupku odlučuje se i rešava o najvažnijem pravu – pravu na slobodu.
Krivični progon najčešće počinje zadržavanjem osumnjičenog na 48 sati, do koga po pravilu dolazi posle vašeg hapšenja, ali i kada vam u toku informativnog razgovora policija saopšti da se smatrate osumnjičenim.
Zakonski razlog za zadržavanje osumnjičenog na 48 sati je u tome da se obezbede uslovi da se osumnjičeni sasluša pred javnim tužiocem ili policijom po ovlašćenju javnog tužioca.
Nažalost, taj razlog je u praksi sledeći – da tužilac nađe malo svog vremena, i da se organizuje kako bi saslušao okrivljenog u tih 48 sati.
Dakle, zakonik omogućava da se osumnjičeni, i sa najblažim stepenom sumnje da je učinio nešto zabranjeno, laički rečeno – GURNE U ZATVOR na 48 sati, a sve tobože kako bi tužilac organizovao svoje vreme da sasluša osumnjičenog, na kojem saslušanju osumnjičeni tek može nešto reći u svoju odbranu.
Dalje, budući da u tom momentu stepen sumnje da je neko uradio nešto loše određuje policija – to može biti samo njihov lični doživljaj, a može biti i da se osumnjičeni samo greškom našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
Zakonik je predvideo da se ZADRŽAVANJE NA 48 SATI koristi samo IZUZETNO ( što je i logično, jer je razlog zadržavanja na strani tužioca – tužilac treba da se organizuje da sasluša osumnjičenog ), pa ipak se u praksi ZADRŽAVANJE ODREĐUJE PO PRAVILU, DAKLE SKORO UVEK.
Prema tome, ovde se nameće zaključak da policija, po nalogu tužioca koji nije ni video osumnjičenog, može da GURNE U ZATVOR bilo koga na 2 dana, bez ikakvog obrazloženja i bez odluke suda.
Tužilac može poveriti i policiji da sasluša osumnjičenog ( kada ne bi više postojali razlozi za ta 2 dana zatvora ) ali se to po pravilu ne radi.
Za osumnjičenog je jako važno da u ovom momentu zna sledeće:
Policija je dužna da donese rešenje zadržavaju u roku od dva sata od kada je osumnjičenom saopšteno da će biti zadržan, dok je u suprotnom policija dužna da osumnjičenog odmah pusti na slobodu.
Kod zadržavanja 48 sati policija može da vrši razne zloupotrebe i da krši prava osumnjičenog, što se kasnije teško dokazuje. Jedna od tih zloupotreba je neformalno ispitivanje osumnjičenog za to vreme od strane policije.
Neformalno ispitivanje ćete najlakše prepoznati ako je u pitanju ispitivanje od strane policije koje se ne unosi na zapisnik.
U tom ispitivanju ne treba da učestvujete na bilo koji način i tu treba samo ćutati, jer je takvo ispitivanje zabranjeno.
Putem tog ispitivanja će policija pokušavati ili metodom poklona ( mi ćemo da ti pomognemo samo priznaj ) ili metodom zastrašivanja, da pokuša da sazna što više operativnih podataka, koje će posle legalno dokazati na drugi način, kako bi krivična prijava protiv vas bila što potpunija i kako bi vas maksimalno razoružali tokom daljeg postupka koji će se voditi protiv vas.
Dakle, u ovakvim “ispitivanjima” ne treba ni najmanje učestvovati, ne treba ništa govoriti, i treba na svaki mogući način “istrpeti” sve eventualne policijske zloupotrebe.
U eventualnim kritičnim situacijama, ne treba ni najmanje pružati otpor policiji, i treba tražiti da se o vašem hapšenju obavesti neko vama blisko lice, a najbolje je da to lice bude vaš izabrani advokat, uz pomoć kojeg ćete moći ostvariti svoja prava u punijem obimu.
Takođe, treba tražiti i da vas pregleda lekar, ako ste pretrpeli bilo kakve fizičke povrede.
U slučaju psihičkog maltretiranja uvek treba da tražite da vas pregleda lekar psihijatar, što će kasnije biti značajan dokaz eventualne povrede vaših prava.
Tužno je reći da ovim vašim zahtevima ( koji su vaša osnovna prava ) možda policija neće izaći u susret odmah, već da će njima biti udovoljeno tek kada se pojavite pred javnim tužiocem.
Ovde svakako ne treba očajavati, jer vreme služi da prolazi.
Jako je bitno napomenuti da u slučaju kada je policija našla kod vas određene predmete za koje smatra da vas inkriminišu ( droga, oružje i druge predmete ), policija će tražiti da potpišete potvrdu o oduzetim predmetima.
Ovu potvrdu će tražiti da potpišete i kada su predmeti pronađeni u vašoj blizini, a sumnja se da ste ih vi od sebe odbacili.
Ovde su moguće brojne zloupotrebe, i faktički se sve oslanja na dobru veru u policiju.
Međutim, jako je važno zapamtiti da tada NE TREBA POTPISIVATI BILO KAKVE POTVRDE O ODUZETIM PREDMETIMA.
Policija će pokušati da vas nagovori da potpišete ovu potvrdu, prikazivajući to kao nešto manje bitno ( ali vi niste dužni da potvrdu potpišete ).
Znajte – ova potvrda predstavlja jedan od najznačajnijih dokaza koji se mogu upotrebiti protiv vas.
Ukoliko ne potpišete potvrdu – vaš advokat imaće više prostora za vašu odbranu.
Do policijskog oduzimanja predmeta koji vas inkriminišu dolazi obavezno posle vašeg pregleda ili pretresa, što se po pravilu radi bez naredbe suda.
O bitnim praktičnim pitanjima vezanim za vaš pregled ili pretres biće reč u nekim od narednih tekstova, kada budemo analizirali i druge dokazne radnje u postupku.
U slučaju vašeg zadržavanja na 48 sati, znajte da je policija već vama postavila advokata po službenoj dužnosti ( vama nepoznatog čoveka ), i tada treba da insistirate da vidite svog postavljenog advokata, jer će on sigurno doći u policiju da preuzme rešenje o vašem zadržavanju.
Ukoliko tada ipak javni tužilac poveri policiji da vas sasluša ( u kojem slučaju je obavezno prisustvo advokata ), imate opciju da to bude postavljeni advokat po službenoj dužnosti ili da vi odaberete vašeg advokata, koji mora doći u roku od 24 sata.
Ovde je svakako najbolje odabrati advokata koji će vas zastupati, jer se radi o ostvarivanju vaših najvažnijih prava.
Najvažnije je zapamtiti da je vaše prvo saslušanje – vaša najvažnija radnja u postupku, i na temelju njega će se bazirati celokupna vaša odbrana. Od njega ne smete odstupati tokom daljeg postupka, pa je često najpametnije da se u ovom procesnom stadijumu branite ćutanjem.
Odbrana ćutanjem je možda i najbolji izbor ukoliko vašem saslušanju prisustvuje advokat po službenoj dužnosti a ne vaš izabrani advokat.
Najbitniji produkt vašeg saslušanja je sačinjeni zapisnik o vašem saslušanju, to je jedino dokaz koji ostaje i koji će se koristiti u daljem postupku, a kojeg policija često ne sačinjava najpotpunije, pa se treba boriti za svaku unetu reč.
Zato ćutanjem ne možete ni na koji način naškoditi vašoj budućoj odbrani, a i odbrana ćutanjem ne predstavlja bilo kakvu otežavajuću okolnost.
Vama može da izgleda da odbrana ćutanjem stvara još veću sumnju da ste učinili delo koje vam se pripisuje, ali to uopšte nije tako.
Ukoliko je prisutan vaš izabrani advokat, onda način vaše odbrane treba u potpunosti poveriti vašem izabranom advokatu.
Pre vašeg prvog saslušanja, imaćete obezbeđen poverljiv razgovor sa advokatom i imaćete pravo da pročitate krivičnu prijavu protiv vas.
Tada možete slobodno sve reći svom advokatu ( bilo da je po službenoj dužnosti ili vaš izabrani advokat ), i tom prilikom ćete se odlučiti za najbolji način odbrane na prvom saslušanju.
O detaljima prvog saslušanja i važnim smernicama, podrobnije ćemo pisati u nekom od sledećih tekstova.
Za vreme vašeg zadržavanja od 48 sati, važno je da ne pokleknete pred eventualnim pritiscima, i da ne popustite pod teretom vašeg ličnog psihičkog posrnuća, jer vam ni policija ni tužilac neće pomoći, i na njih treba gledati isključivo kao na suprotnu stranu.
Tužioca nemojte da posmatrate kao vašeg budućeg spasioca, jer to nije njegov posao , on je čovek koji ima neke svoje probleme, a vi ste njemu samo još 1 predmet.
Svaki lični i ljudski odnos koji pokušavate da izgradite sa pravosudnim organima u tim momentima, jeste samo vaša opsena koja će sigurno biti razneta u daljem toku postupka, i može vas voditi samo krivim putem, jer protiv vas neminovno buja krivični akt.
Treba uvek imati na umu da protiv vas stoji bezlični državni aparat, i jedini instrumenti u toj borbi jesu dokazi pribavljeni po zakonu.
Prema tome, nema nežnog tužiočevog oprosta, nema suzama iskamčene nove šanse, već samo hladna i mračna noć i ukus krvi i metala u ustima.
Ali zapamtite – i to će proći.
Jedini čovek na vašoj strani jeste vaš advokat.
Ponavljamo, dok traje 48 sati vašeg zadržavanja, uvek će vam policija postaviti advokata po službenoj dužnosti, koji će već u prvih nekoliko sati doći da preuzme rešenje o vašem zadržavanju.
Niti on zna kako vi izgledate, niti vi znate za njega.
On u tom momentu nema pojma šta ste vi stvarno učinili, i barata samo onim činjenicama koje mu je policija rekla ( a koje mogu biti netačne i iskrivljene ).
Opet je važno shvatiti da vašeg branioca po službenoj dužnosti plaća država u svakom slučaju, pa onda dobro razmislite o tome da li želite da vas U VAŠOJ VAŽNOJ ŽIVOTNOJ BORBI zastupa on ili advokat po vašem izboru.
Poenta toga što je vama postavljen advokat po službenoj dužnosti prilikom vašeg zadržavanja na 48 sati, je u tome da on sudu uloži žalbu na rešenje o vašem zadržavanju.
O praktičnim pitanjima ulaganja žalbe na rešenje o zadržavanju govorićemo u sledećem tekstu.