FALSIFIKOVANJE KOVID SERTIFIKATA – ISTINITE ILI SENZACIONALISTIČKI IZNETE NETAČNE ILI POLUTAČNE INFORMACIJE U ZVANIČNOJ OBJAVI NAJPOZNATIJE BAZE PRAVNIH PROPISA “PARAGRAF LEX”
Pre manje od mesec dana, poznata baza pravnih propisa “PARAGRAF LEX”, javno je objavila tekst pod naslovom – “KRIVIČNI ZAKONIK : FALSIFIKOVANJE KOVID SERTIFIKATA PODVODI SE POD KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJA ISPRAVE. ZAPREĆENA KAZNA JE OD TRI MESECA DO PET GODINA ZATVORA. UKOLIKO JE PREKRŠIOCU TO PRVI PREKRŠAJ, SUDIJA MOŽE DOSUDITI I SAMO NOVČANU ILI USLOVNU KAZNU.”
Autor ovog teksta ističe da pomenuta objava obiluje netačnim i polutačnim informacijama, i to u tolikoj meri da se može svesti na senzacionalističku pretnju upućenu građanima.
U vremenu interneta i elektonske komunikacije protok informacija je drastično uvećan, i u takvom prometu sve više cirkulištu lažne, netačne ili polutačne informacije u vezi sa najrazličitijim pojavama i fenomenima, koje stvaraju opštu zabunu među građanima, a koji problem je drastično uvećan usled epidemije virusa COVID – 19, pa slobodno možemo reći da više živimo u epidemiji lažnih vesti, nego u nekoj drugoj epidemiji ( pri tom cilj ovog teksta ni najmanje nije marginalizovanje problema epidemije virusa COVID – 19 ).
Problem sa pomenutom objavom je daleko veći jer pomenuta objava potiče sa zvanične internet stranice “PARAGRAF LEX-a”.
Prvo je bitno da razlučimo šta je “PARAGRAF LEX”.
“PARAGRAF LEX” je firma koja je vremenom formirala prečišćenu bazu pravnih propisa i sudske prakse, i to skupljajući i redigujući zvanično objavljene važeće propise u Službenom glasniku Republike Srbije, kao i sudske odluke u specifičnim, više ili manje repetativnim slučajevima.
Prvo da se razumemo – baza pravnih propisa i sudske prakse “PARAFRAF LEX” je dobra, pregledna i tačna pravna baza, i nju koriste sudovi i advokati, pa i autor ovog teksta.
Osnovna delatnost firme “PARAFRAF LEX” je ustupanje pristupa pomenutoj bazi podataka korisnicima, koja baza se stalno usklađuje i dopunjuje kako se propisi menjaju i kako sudovi donose nove odluke u specifičnim ili budućim repetativnim slučajevima.
Firma “PARAGRAF LEX” ustupa pristup pomenutoj bazu podataka korisnicima uz novčanu naknadu, i to je osnovna delatnost te firme.
Prema tome “PARAFRAF LEX” nije nikakav virtuelni advokat, nije nikakav virtuelni sud, i “PARAGRAF LEX” ne bi smeo sebi da dopusti da sam tumači pomenute pravne propise, da tumači odluke sudova, ne bi smeo da daje pravne savete građanima, naročito ne bi smeo da savetuje građane na jedan opšti način, ne ulazeći u konkretnu problematiku svakog slučaja ponaosob, a naročito ne bi smeo da tvrdi ovo što tvrdi pomenutom objavom, jer se oko predmetnog problema nije stvorila sudska praksa u krivičnom postupku.
Naročito je problematično to što “PARAFRAG LEX” u predmetnoj objavi iznosi tvrdnje sa punom sigurnošču, bez ikakve ograde.
Izuzetno je problematično i to što “PARAGRAF LEX” zauzima značajan internet prostor, koji je osvojio na neki drugi način ( kao prodavac baze propisa, ne kao pravni savetnik ), zbog čega takve objave dopiru do izuzetno širokog kruga lica, čime se javlja opšta konfuzija u društvu.
Pođimo od samog naziva objave.
U objavi se prvo tvrdi da je “falsifikovanje kovid sertifikata KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJA ISPRAVE, ZA KOJE DELO JE ZAPREĆENA KAZNA OD 3 MESECA DO PET GODINA ZATVORA”, dok se potom navodi da “ukoliko je prekršiocu to prvi prekršaj, sudija može dosuditi i samo novčanu ili uslovnu kaznu.”
Dakle, “PARAGRAF LEX” već u samom naslovu objave ne može sam sa sobom da se dogovori da li se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu ili se radi o prekršaju, odnosno samo o prekršajnoj odgovornosti učinioca, što je daleko benignija odgovornost od krivične, i manje – više društveno uobičajena pojava, i svakako ne podleže značajnoj moralnoj osudi učinioca od strane društva.
Prema tome, ukoliko se radi o krivičnom delu falsifikovanja isprave – TADA NEMA NIKAKVE PREKRŠAJNE ODGOVORNOSTI, NEMA PREKRŠAJNOG SUDA, VEĆ OSUMNJIČENI DOLAZI POD UDAR KRIVIČNOG PROGONA OSNOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA, A KASNIJE SE GONI U KRIVIČNOM POSTUPKU PRED SUDOM.
Značajno je pomenuti i drugi termin koji se koristi u pomenutoj objavi “PARAGRAF LEX-a”, a to je termin “uslovna kazna”, KOJA KAZNA NE POSTOJI, jer postoji samo mogućnost izricanja “uslovne osude”, a uslovna osuda nije nikakva kazna, već je ona Krivičnim zakonikom definisana kao mera upozorenja ( u okviru sistematike krivičnih sankcija ).
Dakle, već u samom naslovu teksta “PARAGRAF LEX” je izneo dovoljnu količinu netačnih informacija, koje su već stigle do velikog broja ljudi, što je potpuno nedopustivo.
Krenimo dalje kroz tekst.
Tekst počinje objašnjenjem šta je to krivično delo falsifikovanja isprave, pa se navodi da se delo sastoji u sledećem: “Ko bude koristio tuđu ili lažnu kovid propusnicu, može završiti u zatvoru!”.
Potom se u tekstu pominje član 355. stav 2. Krivičnog zakonika, ČIJA SADRŽINA SE UOPŠTE NE IZNOSI, ali se iznosi gomila identifikacionih brojeva zakonika ( što stvara dodatnu zabunu kod čitaoca, i uverenje kod čitaoca da je autor teksta jako pametan, da se u njega ne može sumnjati i da mu se mora bezrezervno verovati na reč, čim on zna sve te silne identifikacione brojeve ), a potom se u tekstu navodi da je za krivično delo falsifikovanja isprave predviđena kazna od 3 meseca do 5 godina zatvora.
Dalje se u tekstu PONOVO BRKA PREKRŠAJNA I KRIVIČNA ODGOVORNOST, i navodi da “ukoliko je to prekršiocu prvi prekršaj, sud može dosuditi novčanu ili uslovnu kaznu.”
AUTOR OVOG TEKSTA NAVODI DA SUDIJA U KRIVIČNOM POSTUPKU NE MOŽE UČINIOCU IZREĆI NOVČANU KAZNU, SAMO I ISKLJUČIVO IZ RAZLOGA ZATO ŠTO JE UČINILAC, ETO TAKO, SAMO PRVI PUT UČINIO KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJA ISPRAVE.
Značajno je podvući da za krivično delo falsifikovanja isprave iz čl. 355 stav 2 Krivičnog zakonika, u opisanoj slučaju – SUD NE MOŽE UČINIOCU IZREĆI NIKAKVU NOVČANU KAZNU, PA SVE I DA JE PRVI PUT UČINIO TO DELO, a upravo se takva mogućnost ostavlja u tekstu “Paragraf lex-a”.
Novčanu kaznu sud može izreći samo za krivična dela za koja je novčana kazna posebno propisana, dok za ovo krivično delo nije propisana nikakva novčana kazna, već kazna zatvora.
Novčanu kaznu sud može izreći samo za krivična dela za koja je novčana kazna posebno propisana, međutim, i u tom slučaju sud novčanu kaznu može izreći samo kao sporednu kaznu ( kada je za krivično delo propisana novčana kazna alternativno sa kaznom zatvora, a učinilac se osudi, recimo, kaznom zatvora kao glavnom kaznom ).
Novčanu kaznu, i ako ona nije posebno propisana za neko krivično delo, sud može izreći i kao sporednu kaznu ( dakle uz recimo kaznu zatvora kao glavnu kaznu ) u slučaju da je to delo učinjeno iz koristoljublja, što u konkretnom primeru nije slučaj, jer se kovid propisnice ne pokazuju iz koristoljublja.
Za delo iz člana 355. stav 2. ( teži oblik falsifikovanja isprave – koje delo se pominje u tekstu “PARAGRAF LEX-A” u opisanim slučajevima ) predviđena je kazna do 5 godina zatvora – I ZA TO DELO SUD NE MOŽE IZREĆI NOVČANU KAZNU.
U predmetnom tekstu “PARAGRAF LEX-A” se potom navodi i dosta popularna situacija u kojoj se građani danas mogu naći – a to je boravak u ugostiteljkom objektu posle 20h bez kovid propusnice, i upravo se aludira da se u tim slučajevima čini ovo, prilično ozbiljno krivično delo.
Sada ćemo da vidimo u čemu se sastoji biće krivičnog dela falsifikovanja isprave iz čl. 355. stav 2. Krivičnog zakonika.
Falsifikovanje isprave
Član 355
(1) Ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Prema tome, upodobimo navedene odredbe sa situacijom kada građanin boravi u ugostiteljskom objektu posle 20h i tada pokaže tuđu kovid propusnicu policajcu, koji potom to utvrdi, sravnjujući tuđu kovid propusnicu sa njegovom ličnom kartom.
Ovde nećemo iznositi ostale mogućnosti odbrane u tom slučaju ( koje svakako postoje i koje nisu male ), a koje se odnose na “obaranje” tako iznetog činjeničnog stanja u prijavi/optužnom predlogu, već ćemo uzeti samo aspekt situacije kada građanin uopšte ne spori da je namerno pokazao tuđi kovid sertifikat kako bi ostao u objektu posle 20h.
Prema tome, da bi postojalo krivično delo falsifikovanja isprave, učinilac mora da napravi lažnu ispravu ili preinači pravu u nameri da je upotrebi kao pravu, ili da lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu, ili da je nabavi radi upotrebe.
Prema tome, pokazivanjem tuđe kovid propusnice – GRAĐANIN NIJE NITI NAPRAVIO LAŽNU ISPRAVU, NITI PREINAČIO PRAVU ISPRAVU, već je građanin pokazao PRAVU I NEPREINAČENU KOVID ISPRAVU ( koja se ne odnosi na njega ).
Dakle, građanin je hteo da obmane ili prevari službeno lice, i čak ni u tome nije uspeo, i možemo sada razglabati je da li to predstavlja neko drugo krivično delo ili njegov pokušaj, ali to svakako nije krivično delo FALSIFIKOVANJA ISPRAVE.
Prema tome, krivično delo FALSIFIKOVANJA ISPRAVE bi postojalo jedino ukoliko građanin:
1.NAČINI LAŽNU KOVID PROPUSNICU NA SVOJE IME, ILI PREINAČI NEKU TUĐU ( DAKLE IZMENI JE DA GLASI NA NJEGOVO IME ) U NAMERI DA JE UPOTREBI.
2. POKUŠA DA UPOTREBOM TAKVE LAŽNE ILI PREINAČENE ISPRAVE ( koju je neko drugi sačinio ) OSTANE U UGOSTITELJSKOM OBJEKU.
3. SAMO NABAVI LAŽNU ISPRAVU U NAMERI UPOTREBE.
Dakle, samo u tom slučaju bi postojalo krivično delo falsifikovanja isprave o kojem se priča u tekstu “PARAFRAG LEX-a”, dok u slučaju pokazivanja tuđe kovid propusnice – takvo delo ne bi postojalo.
U tekstu “PARAGRAF LEX-a” se dalje upravo i pominje situacija u kojoj građani pokazuju tuđe kovid propusnice u nameri ostanka u ugostiteljskom objektu posle 20h, ČIME SE ALUDIRA DA JE ZAPRAVO TO RADNJA IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA FALSIFIKOVANJA ISPRAVE, I TO TEŽEG OBLIKA TOG DELA, MEĐUTIM TO SVAKAKO NE PREDSTAVLJA KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJA ISPRAVE.
U ovom tekstu, zbog dužine, zadržaćemo se samo na krivičnopravnim aspektima u pomenutim situacijama, a ne prekršajnim, a svakako da prekršaj predstavlja boravak posle 20h u ugostiteljskom objektu bez kovid propusnice ( i u tom postupku bi bilo zanimljivo dokazivati da je građanin imao kovid propusnicu koju nije poneo, ili još zanimljivije – da je imao uslove da dobije kovid propusnicu, a da je nije izvadio ), međutim to su pitanja za konkretne postupke.
Svakako, nije isključeno da će građanin, i u pretpostavljenoj situaciji ako pokaže tuđi kovid sertifikat posle 20h u ugostiteljskom objektu u nameri da ostane u objektu, mogao biti izložen krivičnom progonu za krivično delo falsifikovanja isprave, međutim tu svakako ima mesta za učinkovitu odbranu.
Građanin će se tada suočiti sa brojnim problemima, a koje smo opisali u našim tekstovima koji obrađuju sledeće teme:
1.ZADRŽAVANJA LICA NA 48 SATI;
2.ULAGANJE ŽALBE NA REŠENJE O ZADRŽAVANJU NA 48 SATI;
3. PRVO SASLUŠANJE OSUMNJIČENOG PRED JAVNIM TUŽIOCEM;
, te vas upućujemo na pomenute tekstove, kako bi, ne samo znali svoja prava, već kako bi znali kako da efikasno i učinkovito ostvarite svoja prava u postupku, odnosno bolje rečeno – izborite se za svoja prava u postupku.
U ovim slučajevima je za vas najbolje da bez odlaganja kontaktirate i izaberete advokata koji će štititi vaša prava od državne batine.
Ovaj tekst ne propagira da građani borave u ugostiteljskim objektima posle 20h bez kovid propusnica, jer je to zabranjeno, ovaj tekst se samo bavi krivičnopravnim aspektima u tim slučajevima.